Iako mnogi baštovani smatraju da je proleće glavno vreme za radove, iskusni profesionalci znaju tajnu: jesen je zapravo najbolja sezona za sadnju drveća, četinara i žbunastih živica. Ako želite da vaše dvorište sledećeg proleća dočeka spremno, bujno i zeleno, vreme je da zasučete rukave.
Evo zašto je jesen idealna i kako da uspešno obavite sadnju korak po korak.
Zašto je jesenja sadnja uspešnija od prolećne?
Kada posadite četinar ili živicu u oktobru, biljka ulazi u fazu mirovanja nadzemnog dela, ali koren nastavlja da raste. Zemlja je još uvek topla od letnjeg sunca, a jesenje kiše obezbeđuju idealan nivo vlage bez opasnosti od isušivanja.
Biljka posađena u jesen ima nekoliko meseci da razvije snažan korenski sistem pre nego što nastupe letnje žege naredne godine. To znači manje stresa za biljku i znatno veći procenat primanja.
Vodič za pravilnu sadnju u 5 koraka
Za uspešnu sadnju patuljastih četinara, visokog drveća ili živih ograda (poput tuja, tise ili lovorvišnje), pratite ova pravila:
- Izbor pozicije i razmaka: Četinari generalno vole sunčana do polusenovita mesta i dobru cirkulaciju vazduha. Kod sadnje živice, obratite pažnju na razmak – za gustu živu ogradu od tuja, biljke se obično sade na razmak od 50 do 70 cm.
- Kopanje jame: Rupa za sadnju mora biti duplo šira i oko 15–20 cm dublja od korenove bale (busena) biljke koju ste kupili.
- Priprema zemljišta i drenaža: Četinari mrze zadržavanje vode oko korena (“teške” gline). Na dno jame obavezno stavite sloj šljunka ili drobljene cigle za drenažu, a iskopanu zemlju pomešajte sa kvalitetnim humusom i kiselim tresetom.
- Pravilna dubina (Zlatno pravilo): Kada spustite biljku u jamu, vrat korena (mesto gde stablo prelazi u koren) mora biti u ravni sa površinom zemlje. Ako biljku posadite preduboko, stablo može da istruli; ako je posadite preplitko, koren će se isušiti.
- Obilno zalivanje i malčiranje: Nakon što nagazite zemlju oko biljke da izbacite vazdušne džepove, obilno zalijte. Na kraju, prostor oko biljke obavezno prekrijte slojem borovog malča (5–10 cm). Malč će sačuvati vlagu, sprečiti rast korova i zaštititi mladi koren od predstojećih jakih zimskih mrazeva.
Ideja plus: Kako urediti malu jesenju gredicu (Primer: 1m x 3m na suncu)
Nemate puno prostora u dvorištu? To uopšte nije prepreka za raskošan izgled. Čak i u maloj gredici, na primer dimenzija 1×3 metra koja se nalazi na sunčanoj poziciji (recimo pored staze, terase ili baštenske fontane), možete napraviti pravu zimzelenu oazu koja će biti atraktivna tokom cele godine.
Tajna uspeha na malom prostoru je stepenasto kombinovanje različitih formi i boja
, kako biljke ne bi prerasle gredicu i zagušile jedna drugu:
- Zadnji red (Vertikalni akcenat): Postavite patuljastu belu smrču (Picea glauca ‘Conica’). Ona raste sporo u obliku pravilne, guste kupe i daje gredici potrebnu visinu.
- Srednji red (Struktura i volumen): Da biste razbili formu kupe, dodajte jastučasti patuljasti bor (Pinus mugo) i okruglu tuju (Thuja occidentalis ‘Danica’). Ove loptaste i žbunaste forme daju gredici punoću.
- Prednji plan i ivice (Pokrivači tla): Na same ivice posadite poleglu kleku (Juniperus horizontalis ‘Blue Chip’). Njene prelepe plavičasto-srebrne grane će se elegantno prelivati preko ivice gredice ili kamena, stvarajući prirodan i mekan prelaz.
Savet za savršen kontrast: Da cela kompozicija ne bi bila jednolično zelena, između četinara u jesen posadite nekoliko grmova lavande ili ukrasne trave poput crvenog barona (Imperata cylindrica ‘Red Baron’). Kada njihove jarke boje uokvire tamnozeleni i plavičasti četinari, vaša mala gredica postaće glavna zvezda u komšiluku.
